(1) Чиста животна средина служи производном процесу; стога је основни захтев да дизајн чистих просторија мора задовољити еколошке спецификације које диктира производни процес. Сходно томе, када се пројектује чиста соба, параметри животне средине – као што су површина пода, висина плафона, температура, влажност и ниво чистоће – треба да се одређују реално на основу стварних потреба процеса. Више или ниже вредности треба изабрати према потреби; „више“ не значи нужно „боље“. На пример, у врхунским производним секторима као што су полупроводници или прецизна инструментација, производни процеси имају специфичне захтеве за чистоћом. Дизајн чисте собе мора да оптимизује параметре да би се ускладио са овим захтевима, избегавајући прекомерни дизајн. Где год је то могуће – без угрожавања нормалног рада производног процеса – параметри треба да се држе на минималним неопходним нивоима. Штавише, укупна површина која захтева пречишћавање треба да буде минимизирана, обим зона високе чистоће треба да буде ограничен, а отисак једносмерних зона протока ваздуха класе 100 (или строжије) треба строго контролисати.
(2) Приликом просторног распореда производног процеса, просторије са истом класификацијом чистоће треба груписати заједно. Процеси који захтевају виши ниво чистоће треба да буду постављени на узводној страни протока ваздуха. Опрема или посуде које стварају прашину, токсичне или опасне материје или запаљиве/експлозивне гасове треба, кад год је то могуће, да буду смештене ван подручја чисте просторије. Ако се таква опрема мора поставити у чисту просторију, морају се применити ригорозне мере заштите како би се смањило ослобађање прашине и издувних гасова.


